Стање у редакцијама: Шта ВИ ради данас

Анкета коју је Veldora спровела међу 84 новинара и уредника у Србији током јуна 2026. открива да је 67% испитаника свакодневни корисник барем једног ВИ алата у свом раду. Ово је пораст са 31% у 2024. години, указујући на брзу дифузију технологије кроз редакцијске токове.

Најчешће употребљавани алати укључују ChatGPT (OpenAI), Claude (Anthropic), Perplexity за истраживање, и специјализоване редакцијске ВИ платформе попут Writer и Wordsmith за аутоматизовано извештавање о структурираним подацима.

Конкретне примене у новинарству

  • Транскрипција и резиме: Претварање аудио и видео снимака у текст, уз аутоматско генерисање сажетака — уштеда доводи до неколико сати рада по тексту.
  • Анализа докумената: Велики ВИ модели могу прочитати и анализирати стотине страница правних или финансијских докумената у минутима.
  • Автоматски извештаји: Структурирани подаци попут спортских резултата, финансијских извештаја и временских прогноза могу се аутоматски претворити у кратке вести.
  • Верификација и фактчекинг: ВИ алати помажу у брзом провери тврдњи упоређивањем са базама верификованих информација.
  • Персонализација садржаја: Алгоритми препорука омогућавају медијима да корисницима сервирају релевантан садржај, повећавајући ангажовање.

„ВИ је постао наш брзи истраживач и уредник у сенци. Нашим новинарима остављамо оно за шта су незамењиви — разговоре са људима, разумевање контекста и моралну одговорност за оно што пишемо."

— Маja Јовановић, главна уредница онлајн медија у Београду

Ризици и граничне зоне

Употреба ВИ у новинарству није без значајних ризика. Генеративни модели могу „халуцинирати" — производити уверљиво звучне, али фактички нетачне информације. За новинарство, које у суштини почива на прецизности, ово представља суштинску опасност.

Поред тога, постоји ризик од хомогенизације садржаја. Ако различите редакције користе исте ВИ алате са сличним подешавањима, медијски простор може постати монотонији, са мање перспектива и мање оригиналних новинарских истраживања.

Питање ауторства и одговорности такође постаје сложеније. Ако ВИ аутоматски генерише текст, ко је одговоран за грешке — новинар, редакција или добављач технологије? Ова питања јавног права и медијске одговорности тек чекају на правно разрешење у Србији и региону.

Регулаторни контекст

Европска унија донела је Акт о ВИ (AI Act) са почетком примене 2025, који поставља захтеве транспарентности за системе ВИ у информативном простору. Медији у Србији, мада нису директно обухваћени EU AI Act-ом, прате ове стандарде добровољно — делом из вредносних разлога, делом у припреми за потенцијалну интеграцију са EU регулаторним оквиром.

Образовање новинара: Хитна потреба

Употреба ВИ алата захтева нови скуп компетенција. Новинари треба да разумеју не само начин употребе, него и ограничења — и да задрже критички однос према ВИ-генерисаном садржају. Факултети новинарства у Србији тек почињу да уграђују ВИ писменост у своје програме, а то заостајање носи ризик за квалитет нових генерација новинара.

Организације попут Novinar.rs и NUNS (Независно удружење новинара Србије) организују краткорочне обуке из ВИ писмености, покривајући десетине новинара месечно — далеко мање него што је потребно.

Заључак: Новинарство остаје људско

ВИ алати су моћна помоћ — убрзавају, аутоматизују и ослобађају новинарско време за суштинску делатност. Али новинарство у свом суштаственом облику — изградња поверења са изворима, разумевање нијанси контекста, морална одговорност за информацију — остаје дубоко људска активност. Технологија је средство; новинарски стандарди и вредности остају мера.