Мобилна доминација и крај традиционалног гледалишта

У 2026. години, 78,3% грађана Србије старијих од 15 година примарно конзумира медијске садржаје путем паметних телефона. Ово је пораст од 12 процентних поена у односу на 2023. годину, а тренд нема знакова успоравања. Истраживање које је Veldora спровела у партнерству са Институтом за медије и комуникације у јуну 2026. обухватило је 2.400 испитаника из свих региона Земље.

Традиционална телевизија задржала је 58% дневне публике, али је просечно гледање опало за 22 минуте дневно у поређењу са 2022. годином. Притом, највећи пад бележи се у категорији 18–34 године, где је телевизија пала на тек 31% примарног медијског извора.

„Публика не нестаје — мигрира. Питање је да ли традиционалне медијске куће могу да је прате у тим миграцијама или ће бити замењене потпуно новим актерима."

— Др Ивана Стојадиновић, Media Studies Centre, Универзитет у Београду

Поверење у медије: Сложена слика

Индекс поверења у медије (МПИ) — мерни инструмент који Veldora прати од 2022. године — показује пад са 52,4 поена на 47,1 у 2026. Но, слика је далеко сложенија него што ове агрегатне бројке сугеришу.

Поверење у различите типове медија изразито варира. Локалне новинске агенције задржале су релативно висок индекс поверења (63,2), нарочито у мањим срединама. Насупрот томе, централни информативни телевизијски програми бележе историјски минимум — 38,7 поена. Онлајн медији налазе се на 44,1, а друштвене мреже као извор информација свега на 29,4.

  • Локални медији: 63,2 МПИ поена (+2,1 у односу на 2025.)
  • Штампа: 51,8 МПИ поена (−1,6)
  • Онлајн медији: 44,1 МПИ поена (−3,2)
  • Централна телевизија: 38,7 МПИ поена (−6,4)
  • Друштвене мреже: 29,4 МПИ поена (−4,1)

Алгоритми и информациони балони

Највећа структурна промена у медијском пејзажу 2026. године није технолошка, него уређивачка — алгоритми великих платформи де факто одлучују шта ће 64% грађана Србије видети у свом информационом пространству тог дана. Истраживање је показало да корисници у просеку виде садржаје само са 3,4 различите идеолошке или тематске перспективе.

Овај феномен — познат у академској литератури као „информациони балон" или „ехо комора" — директно утиче на квалитет јавног дискурса. Резултати фокус група спроведених у Новом Саду, Нишу и Београду показали су да испитаници нису свесни информационе хомогеизације свог медијског конзума — чак 71% испитаника верује да прати „разноврсне изворе".

Нови актери и дефрагментација публике

Поред традиционалних медија, у медијском екосистему Србије у 2026. постоји процењено 340 активних независних онлајн публикација, 580 YouTube канала са фокусом на информативни садржај и преко 220 подкаст серија са регуларним издавањем на српском језику. Ово „медијско дугме" — мноштво малих, специјализованих извора — формира нови тип медијске публике: хиперперсонализоване кориснике информација.

Феномен је амбивалентан: с једне стране, грађани никада нису имали шири избор извора. С друге, квалитет тих извора је изузетно неуједначен, а механизми верификације информација остају неразвијени код значајног дела популације.

Препоруке за медијску политику

На основу анализираних података, Veldora формулише неколико препорука за медијску политику у Србији:

  1. Медијска писменост у образовном систему — систематска интеграција провере извора и критичке анализе медијских садржаја у школске програме.
  2. Транспарентност алгоритама — европски регулаторни оквир (DSA) треба активно применити на Serbian-facing платформе.
  3. Подршка локалним медијима — локални медији показују вишу стопу поверења и потребна им је структурна подршка кроз медијске фондове.
  4. Стандарди за онлајн медије — добровољни, али препознатљиви стандарди квалитета за онлајн публикације могу помоћи читаоцима у навигацији.

Медијски трендови 2026. нису изолована српска специфичност — они одражавају глобалне процесе са локалним нијансама. Оно по чему је српски случај специфичан јесте брзина трансформације и релативно слаб институционални одговор на изазове које ова трансформација ствара.