ВИ у редакцијама: Тренутно стање

Преглед 48 редакција у Србији, Хрватској и БиХ, спроведен у мају 2026. године, показао је да 31% редакција активно користи неки облик ВИ-ја у свакодневном раду. Чешће коришћени алати укључују: аутоматску транскрипцију аудио и видео материјала (71% корисника), превођење (64%), аналитику аудиторијума (58%), и помоћ при уређивању и провери граматике (49%). Генерисање новинарских текстова путем ВИ-ја користи свега 12% анкетираних редакција.

Ови подаци показују да је примена ВИ-ја у редакцијама углавном усмерена на оперативне задатке, а не на замену новинарске суштине — прикупљања информација, анализе и интерпретације.

Три сценарија за новинарство

Академска и стручна литература идентификује три сценарија будућег односа ВИ-ја и новинарства:

  • Аугментациони сценарио — ВИ преузима рутинске, временски захтевне задатке (транскрипција, компилација, провера чињеница у бази), ослобађајући новинаре за сложенији аналитички рад.
  • Хибридни сценарио — неке врсте текстова (финансијски извештаји, спортски резултати, временске прогнозе) аутоматизоване, али ВИ-генерисани текстови морају пролазити кроз уређивачки надзор.
  • Замена у одређеним сегментима — редакцијама с ограниченим ресурсима ВИ омогућава покривање тема које би иначе остале непокривене, уз ризик смањења броја запослених новинара.

„Питање није да ли ВИ може да напише вест о буџетским бројкама. Може. Питање је ко је одговоран за ту вест, ко је верификовао контекст, ко разуме политичку позадину. То ВИ не може. Барем данас."

— Горан Тасовац, главни уредник истраживачког медијума Врело

Верификација и дезинформације

Парадоксално, исти ВИ алати који омогућавају убрзану производњу садржаја такође стварају нове изазове за верификацију. Deepfake видео и аудио записи, ВИ-генерисане слике и синтетичке изјаве постали су реалан изазов за редакције. Истраживање RegTech Europe iz 2025. показало је да 23% дезинформација у онлајн простору Западног Балкана садржи неки облик ВИ-генерисаног елемента.

У одговору на ово, европске медијске куће развијају интерне протоколе верификације садржаја, а платформе за проверу чињеница (fact-checking) инвестирају у алате за детекцију синтетичких медија.

Новинарске компетенције у ВИ доба

Новинарска образовна институција Reuters Institute at Oxford University идентификовала је у свом извештају из 2026. нов профил компетенција за новинаре: основно разумевање машинског учења, способност верификације ВИ-генерисаних садржаја, вештина рада са структурираним базама података, и — можда важније него икад — развијен критички суд и уредничка интуиција које ВИ не може да имитира.

У Србији, факултетски програми новинарства тек почињу да интегришу ове теме. Истраживање Veldora показало је да само 22% наставних планова новинарских факултета у Србији укључује курсеве из примене ВИ-ја у новинарству.

Закључак: Сарадник, не замена

Тренутни развојни тренд и ограничења постојећих ВИ система сугеришу да ВИ у наредних 5–7 година неће замена новинаре у суштинским задацима — дубинском истраживању, изворима, интервјуима, аналитичком расуђивању и уредничком суду. Оно чему можемо очекивати јесте трансформација профила посла, а не нестанак новинарства. Редакције које то схвате и инвестирају у интеграцију ВИ алата уз задржавање компетентних новинара биће у предности.