Платформе као медијски посредници

До 2026. године, три платформе — YouTube, TikTok и Instagram — представљају примарни извор вести за više od 60% становнике Србије у добу 18–45 година. Facebook задржава доминацију у старијим категоријама (45+), где му је удео 71%.

Ова чињеница поставља питање на koje домаћа медијска политика нема јасан одговор: ко регулише ток информација када уредничку функцију врше комерцијалне платформе са седиштем у САД и Азији, а не регулисани домаћи медији?

Архитектура алгоритама и ехо коморе

Алгоритми препоруке на великим платформама оптимизовани су за један параметар: максималну ангажованост (engagement). Истраживања показују да садржај који изазива снажне емоционалне реакције — посебно негативне, попут беса или страха — добија знатно виши органски досег.

Ово ствара систематски притисак на медије да садржај прилагоде алгоритамским преференцијама, уместо да следе новинарске стандарде. Резултат је феномен „алгоритамске поларизације" — систематичне тенденције платформи да кориснике хране садржајем сличним ономе са чиме су већ ангажовани, стварајући информационе балоне.

„Алгоритам не бира вест зато што је важна или тачна. Он бира зато што ће задржати вашу пажњу. То је фундаментални конфликт са новинарском функцијом."

— Јована Николић, истраживач медијских платформи, Veldora

Статистике са терена

Анализа 2.800 корисника из Србије у истраживању Veldora из маја 2026. открила је следеће:

  • 71% испитаника верује да прати „разноврсне изворе вести" — али анализа учесника фокус група показала је да у просеку прате само 2,8 различитих идеолошких перспектива.
  • 48% испитаника не прави разлику između плаћеног/спонзорисаног и уређивачког садржаја на друштвеним мрежама.
  • 38% корисника поделило је на мрежама садржај за чију тачност нису проверили извор.
  • Само 12% испитаника активно тражи информације о ауторству и изворима вести које виде на платформама.

Регулаторни одговор: DSA и примена у Србији

Европски Акт о дигиталним услугама (Digital Services Act) увео је 2024. обавезе транспарентности алгоритама за велике платформе. За грађане Србије — земље у процесу EU интеграција — ова правила се делимично примењују, али механизми извршења остају слаби.

Регулаторно тело РЕМ у Србији надлежно је за аудиовизуалне медије, али нема јасну надлежност над алгоритамима платформи. То ствара регулаторни вакуум у коме се дистрибуција информација дешава ван сваког надзора.

Перспективе и могући одговори

Структурни одговор на медијску фрагментацију коју генеришу друштвене мреже захтева: увођење медијске писмености у образовање, техничке алате за прозирност алгоритама, платформске обавезе маркирања верификованих медијских извора и развој алтернативних дигиталних екосистема. Ниједно од ових решења није брзо нити једноставно — али сваки дан одлагања продубљује феномен.